Svanu dani
kad ti netko fali
malo više od ostalih.
Sve razumiješ, sve znaš…
Ali kad slabost progovori,
pitaš se koliko dugo treba
čekati da daljina zašuti.
Razumiješ i znaš
da ona ništa ne mijenja,
ali poželiš se vratit’ među
svoje da ti duša prodiše.
Da im pokloniš što
zaslužuju jer su tu
i kad se boriš i kad slaviš.
I koliko god se put
dalek do njih činio,
nadaš se da će biti
vremena za zagrljaje,
drage vam uspomene
koje ćete prepričavati
prepuni zahvalnosti.
Pišući i neke nove
jer život te na kraju
uvjeri kako daljina
ništa ne mijenja
ni u trenucima kad
se čini da je preglasna.
